Увод у мобинг у војсци
``Psiholozi tvrde da su zlostavljači moberi osobe s poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe bez kapaciteta za ljubav, radost, igru, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabi u strahu da ne postanu žrtve. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svojega života (najčešće privatnog, u braku ili porodici) formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. Često se zlostavljači zapravo osećaju podređeno... Svaki drugi radnik u tekstilnoj industriji doživljava psihičku prisilu na radnome mjestu koja izaziva duševne boli. Tri od četiri radnika tvrde da su izvrgnuti verbalnim napadima, vrijeđanju, psovanju i pogrdnim nazivima pokazalo je nedavno istraživanje....``
Намерно сам почео са оваквим уводом. У последње време све чешће се спомиње реч МОБИНГ. У суштини то је по мом скромном схватању једна од позитивних ствари које су нам се догодиле приближавањем Европским интеграцијама. Често ми се намеће питање на које до сада нисам могао да нађем разуман одговор те сам зато и поставио блог:"Колико смо ми уствари свесни догађаја који нас окружују на послу а који имају директан утицај на нашу свест, понашање а у крајњем случају и здравље?" Читајући разне постове и све оно што сам могао да нађем о Мобингу на НЕТ-у закључио сам да је мало ко или готово нико говорио о мобингу у институцијама које су засноване на строго дефинисаним односима једностарешинства одн. подређени и претпостављени тј. говорим о војсци као систему. У том систему радим 15 година. Сво то време био сам и подређен и надређен истовремено. Као надређени важио сам код својих подређених за коректног човека и професионалца а ја лично код својих надређених важио сам, због свог "млаког" става према подчињенима, као неспособан и неодговоран. И сада се запитам често где је ту истина. Да ли човек истовремено може да буде поштен и крајње професионалан и да задовољи све прохтеве које пред њега поставе неспособни појединци у хијерархији. Оно што сам прво научио у војсци када сам почео да радим је да за један такав систем није битно колико си добар већ колико имаш јаку везу. Постоји једна теорија у напредовању која отприлике каже да се у служби напредује онолико далеко докле год на новим местима дајеш позитивне резултате. Када личне могућности нису дорасле новом постављењу онда се дешава да резултати више нису добри и тада настају проблеми. Ја се извињавам унапред свима који имају више искуства у менаџерству и молим их да ме исправе ако грешим. Суштина доброг менаџера је да утврди која је горња граница до које појединац може напредовати а да не даје лоше резултате. Управо на тој компоненти је заснован погрешан избор људи у војсци. Млад старешина, перспективан и радан, професионалан, напредује временом све до момента када са новим постављењем његове могућности нису дорасле положају. Уместо да се врати једну степеницу ниже он се грчевито хвата за положај и ту почињу проблеми. А таквих проблема у војсци је пуно и добар део се може дефинисати као мобинг. Од једног доброг старешине, погрешним избором и померањима у служби направите човека који, да би опстао на положају којем није дорастао, мора све испод себе спустити на свој ниво при чему не бира средства. У тој борби да остане на трону жртве постају сви испод њега. Све је то увијено у фолију субординације и поштовања законом прописаног односа подчињени-надређени. У свом 15-годишњем искуству видео сам много тога што би се могло дефинисати као Мобинг у војсци. Ја лично нећу овог пута навести ни један пример али зато молим све који мисле да су сведоци или жртве мобинга у војсци да пошаљу своје коментаре. Идеја ми је да се ујединимо и станемо на пут мобингу у војсци који је по мени у том систему највише и заступљен.